Хрватски комплекс ниже вредности у односу на Србе- Усташки геноцид и улога Католичке цркве

Усташки терор у Павелићевој Хрватској , започет у Херцеговини и Крајини, имао је за циљ да се преостали Срби до те мере заплаше и демора...



Усташки терор у Павелићевој Хрватској , започет у Херцеговини и Крајини, имао је за циљ да се преостали Срби до те мере заплаше и деморалишу да или побегну у Србију или пређу на католичку веру.

НДХ одступање од заповести "не убиј" било је потпуно, безрезервно. Усташко величање култа насиља и распаљивање необуздане мржње представљало је најбитнију одлику усташке "идеологије", и државе на њој саздане.

Морбидна мржња према Србима налазила се у темељу те идеологије. Немачком националсоцијалистиЈеврејин је представљао политички, друштвени и психолошки концепт. Једном усташи, пак, Србин је био много више од тога: Србин је био интегрални део његовог хрватства. Без Србина, усташко хрватство није могло да буде дефинисано, а камоли упражњавано. У оквиру те идеологије, у традицији Старчевића и Франка, Срби су приказивани као стран народ који је непозван дошао у Хрватску и одувек био непријатељ Хрватима. Њихово етничко порекло довођено је у питање ("Власи", "Гркоизточњаци" итд.), премда су они у исто време - да парадокс буде потпун - проглашавани издајницима, отпадницима од хрватства који су "своју домовину" Хрватску издали страним (српским) интересима. У оба случаја, било да је реч о "уљезима" или о "посрбљеним Хрватима", морали су да буду уништени.

Суровост и масовност чинили су усташке покоље друкчијим од немачких. Док је у Немачкој "коначно решење" јеврејског питања спровођено далеко на Истоку, и то од стране мањег броја специјално обучених јединица (Einsatzgruppen), усташки терор је био срачунат да што већи број Хрвата и Муслимана претвори у саучеснике у убиствима и у расподели опљачкане својине. Неспутани терор, започет у Херцеговини и Крајини, имао је за циљ да се преостали Срби до те мере заплаше и деморалишу да или побегну у Србију или пређу на католичку веру. За ову другу алтернативу усташки режим је могао да се ослони на огромну већину католичког клера и епископата у НДХ.

Примас католичке цркве у Хрвата, надбискуп Степинац, поздравио је ускрснуће хрватске државе у свом пастирском писму верницима већ априла 1941. Он је био успаљени поборник покрштавања Срба - уосталом као и већина хрватског епископата, од изразито проусташког надбискупа врхбосанског до мостарског бискупа који је критиковао усташке методе. Степинчеве једине резерве и недоумице тицале су се средстава усташког обрачуна са Србима - не са становишта универзалне моралности, већ само и искључиво са становишта њихове могуће штетности по циљеве римске цркве у покрштавању шизматика.

Терор је настављан и онда када су њиме угрожавани битни државни интереси, и онда када су њиме подстакнути масовни устанци Срба под националним или под комунистичком стегом. До које мере је истребљење Срба имало предност чак и над самим опстанком НДХ сведочи изјава шефа РАВСИГУР-а Еугена-Диде Кватерника коју је дао 1942. свом школском другу, Мачековом секретару Бранку Пешељу. Кватерник је рекао да, без обзира на коначни исход рата, по његовом завршетку више неће бити Срба у Хрватској - и ма ко победио, мораће да се суочи са том чињеницом као непромењивом датошћу.

Потребно је истаћи да је усташки терор представљао појаву без преседана на европском југоистоку. Као што истиче низ западних извора, укључујући и угледну Енциклопедију Британику, усташки терор је бруталношћу надмашио поступке Немаца. Он је по Британици представљао и први покушај геноцида у Другом светском рату, јер најгори талас терора задесио је Србе у НДХ већ у лето 1941, дакле пре него што су Немци донели коначну одлуку о истребљењу европских Јевреја  на конференцији на језеру Ванзе почетком 1942. Постојале су знатне разлике између хрватске и немачке варијантеконачног решења.

Немачка литература и архивска грађа о истребљењу Срба веома је обимна. По педантним прорачунима опуномоћеног немачког генерала у Загребу Глеза фон Хорстенау и његовог асистента капетана Хефнера, број Срба "који су пали као жртве животињских инстинката које распаљују усташки прваци" премашио је две стотине хиљада већ почетком августа 1941. Ови немачки професионални војници осећали су гађење и презир према усташама и закључили да су корени болесне мржње Хрвата према Србима психолошке природе и да усташе пате од снажног комплекса ниже вредности у односу на Србе, који су бројнији и надмоћни у смислу животне енергије.

Посебно гласни у осудама усташа били су Фолксдојчери у панонском делу земље, у Славонији и Срему, који су до рата имали у целини коректне односе са Србима. У тзв.земунском троуглу (сремском шпицу источно од Пазове) локална фолксдојчерска управа је издејствовала потпуно неутралисање усташке власти. Рудолф Ептинг, шеф иностраног огранка Национал-социјалистичке странке у НДХ, у извештају за Хитлера лично без ограда је именовао усташе као главне кривце за устанак и несређено стање. Исто је мисло и Валтер Шеленберг (Schellenberg) из иностраног оделења Службе безбедности Рајха (РСХА). Он је преко своје мреже у НДХ добијао детаљне извештаје о усташким покољима и њиховом доприносу избијању немира. Агенти РСХА упутили су стотине таквих извештаја, на основу којих је ова служба припремила извештај за Хајнриха Химлера:

Као главни узрок повећане активности банди морају се навести злочини које су усташке јединице у Хрватској извршиле над православним становништвом. Усташе су своја дела починили на животињски начин, и то не не само против мушкараца дораслих за оружје, већ посебно против немоћних стараца, жена и деце. Број православних цивила које су Хрвати масакрирали и садистички мучили до смрти је око 300.000.

Овај извештај, као и многи други документи Химлерове обавештајне мреже, посебно је истакао принудна покрштавања као значајан додатни фактор немира: "Католичка црква је подстакла усташке злочине већ самим начином на који их је искористила у акцији покрштавања".

Са таквим мишљењима био је сагласан и главнокомандујући на Југоистоку, фелдмаршал Вилхелм Лист, док је изасланик министарства иностраних послова у Београду Феликс Бенцлер дао свој допринос растућој антиусташкој кампањи својим писмом Рибентропу.

Међутим, сви ти захтеви и интервенције остајали су без ефекта. У погледу "решавања српског питања" Павелић је испољавао тврдокорну одлучност да истраје на свом крвавом путу. Он је схватао да може да игнорише захтеве других Немаца све док поседује Хитлерову јасно изречену пуномоћ да следи свој "национално нетолерантрни курс".

 У предратном периоду  спреге усташа и комуниста је било као и њихова де факто сарадња на истребљењу Срба. Усташка злодела су стварала погодан терен за рад комуниста. Тежња усташа да већ у првом налету побију предводнике српског народа у Хрватској, Босни и Херцеговини - пре свега учитеље, свештенике, образоване људе, трговце и имућније сељаке - стварао је политички вакум међу Србима и утирао пут порасту комунистичког утицаја у тим областима, нарочито после партизанских пораза у Србији и Црној Гори у зиму 1941-42.

Комунисти су могли да злоупотребе трагедију српског живља Хрватске, Далмације, Крајине и Босне и Херцеговине, намећући се обезглављеном сељаштву и манипулишући њиме где год није више било угледних локалних лидера. Комунистичка партија Југославије је из чисто тактичких разлога осуђивала усташке покоље, али су међу собом вођи КПЈ цинично коментарисало да су усташе обавиле посао за комунисте тако што су физички ликвидирале српске домаћине, угледне прваке, интелигенцију. Остављени без традиционалних вођа, виђенијих људи и "домаћина" чијим су телима пуњене јаме динаритског крша, Срби су злоупотребљени као топовско месо бољшевичке експозитуре на Балкану. За комунисте била је важна само борба која ће их довести на власт, без обзира на цену у српским животима; за некомунистичке прваке било је најбитније сачувати те исте животе. Грађански рат који је уследио заокружио је драму која није имала себи равне у свеопштем европском вртлогу 1941. године.
 Геноцидно зло, оличено у усташама, само се привремено притајило 1945, да би се поново - овога пута нажалост уз подршку тадашње америчке администрације - вратило на сцену непуна пола века касније, 1991. Збивања током крвавог распада Југославије деведесетих показала су да усташтво - као идеологија морбидног антисрпства, као стање духа и као пракса терора и злочина - није више тема само за историчаре.

КОМЕНТАРИ

BLOGGER
Име

Бонбардовање 1999,3,Давид Драгичевић,1,Занимљивости,59,Злочин "Олуја",3,Злочини,58,Историја Српске Босне,77,Новости,10,Одбрамбено-Отаџбински рат 1992-1995,29,Остало,107,Православље,16,Република Српска (БиХ),24,РС Крајина,12,Србија,8,Сребреница ЛАЖ која траје,18,Српска историја,165,Српски језик,25,Црна Гора,3,English,3,
ltr
item
БЛОГ Српска Босна: Хрватски комплекс ниже вредности у односу на Србе- Усташки геноцид и улога Католичке цркве
Хрватски комплекс ниже вредности у односу на Србе- Усташки геноцид и улога Католичке цркве
https://1.bp.blogspot.com/-VfPv7sSMDrU/XC4ymKG6__I/AAAAAAAAFCc/ETOAnREIZXIP4ViHrEg8u4xWcKwPmxYkACLcBGAs/s1600/FB_IMG_1546531352044.jpg
https://1.bp.blogspot.com/-VfPv7sSMDrU/XC4ymKG6__I/AAAAAAAAFCc/ETOAnREIZXIP4ViHrEg8u4xWcKwPmxYkACLcBGAs/s72-c/FB_IMG_1546531352044.jpg
БЛОГ Српска Босна
https://www.srpskabosna.xyz/2019/01/blog-post.html
https://www.srpskabosna.xyz/
https://www.srpskabosna.xyz/
https://www.srpskabosna.xyz/2019/01/blog-post.html
true
5778207747254231822
UTF-8
Учитани су сви постови Није пронађен ниједан пост ПРИКАЖИ СВЕ Прочитај више Одговори Откажи Избриши Од Почетна СТРАНИЦЕ ПОСТОВА Погледај Све ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ ОЗНАКА АРХИВА ТРАЖИ СВИ ПОСТОВИ Није пронађен ниједан пост са Вшим захтевом Назад на Почетну Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сад пре 1 минуте $$1$$ minutes ago пре 1 сата $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago пре више од 5 седмица Пратиоци Прати THIS CONTENT IS PREMIUM Молимо поделите како би откључали Копирај Сав Код Селектуј Сав Код Сви кодови су копирани Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy